Народно благостање

. ~ је

__8. Mapr 1941. _

Pozicija ovog reeskonta povećala se од 7-1-1940. до 7-1-1941 sa.19,993 na 14,900 mld., za 2,607 mld. Sve ostale milijarde uzela ije privreda na sebe neposredno, tako da se ovaj angažman Rajhsbanke ne može

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 151.

smatrati inflatornim, utoliko manje što nema skoka cena. Povećani opticaj stoji u vezi sa većim prometom u ratu i većom upotrebom marke na većem području, nego što je Rajh imao u početku rata.

HL ENGLESKO FINANSIRANJE RATA

U ratu je normalna pojava da troškovi rastu zato što operacije dobijaju sire dimenzije i što se postepeno sve veći deo nacionalne proizvodnje prilagođava potrebama rata. Kod Nemacke smo: to. videli na povecanju zajmova od meseca do meseca, kod Engleske se ona vidi u povećanju budžetskih rashoda: Predratni budžet predviđao ie rashode u iznosu od 1,2 mid. funti sterlinga. Kad je izbio rat odobren je nov kredit od 700 mil., koji nije bio utrošen do kraja budžetske godine. Budžet za 1940/41 predvideo je rashode u 2,66 mld., ali oni su bili mnogo veći, tako da je naknadno trebalo odobravati nove kredite. Od 1 aprila 1940 do 27 januara 1941 utrošeno “je 3,024 mld. Od te sume dobijeno je iz redovnih prihoda 961 milion, dugoročni zajmovi. doheli su 905 'mil. i kratkoročni 1,158 mid. | __ Медишт, роуесапје газћода шје зе ni tu Zaustavilo, tako da se u decembru računalo да се зе oni popeti do kraja budžetske godine na 4,600 mid., od toga za sam rat 4,2 mld. Uoči rata nacionalni dohodak cenjen je na nešto preko 5 milijardi. Zbog skoka cena ovaj bi iznos trebalo povećati sada, ali teško je i približno odrediti koliko on sada iznosi, ier je engleska privreda dosta stradala u ratu. Verovatno je proćenat opterećenja nacionalnog dohotka državnim rashodima koliki i u Nemačkoi, ako ne i VeĆi.

· Engleska vlada zaključuje na drugi način zajmove nego Nemačka; Ministarstvo finansija zadužuje se kratkoročno kod banaka izdavanjem blagainičkih zapisa, a povremeno se raspisuju dugoročni zajmovi. Da bi i najišira publika mogla da doprinese štednjom za finansiranje rata, otvoren je trajan upis certifikata nacionalne štednje i bonova.

i Po. završetku prve godine rata razvila se bila interesantna diskusija, može li Engleska da finansira ratna ovaj način bez inflacije. Profesor MKinz, poznati finansiski stručnjak izrazio ie u једпот 20voru preko radija svoje uverenie da će se rat ZaVIšiti bez inflacije. Ali sa izvesnom sumnjom odgovo-

II. JAPANSKE

Japanske ratne finansije interesantne su ne samo zbog originalnog načina finansiranja, nego i ZbOg 'toga što se Japan nalazi u ratu od 1937. Тако га vodi sa zemljom koja po snazi svoje privrede ne može ·-da se uporedi sa njim, ipak zbog toga što se vodi na ogromnom prostranstvu, rat guta ogromna sredstva, Što se vidi po porastu državnog budžeta. Državni rashodi pred rat iznosili su oko 2300 miliona jena. 'Prve godine rata popeli su se na 3,2 mld., a zatim su. u stalnom porastu. Ratni budžet odvojen je od redovnog, kao vanredni. Rashodi po oba ova budžeta iznosili su za 1939/40 već 9,294 mil., a. za 1940/41 ·:10,960 mil. Na redovni iz ovog poslednjeg otpada :9;807 mil., a na vanredni 6,460 mil. ~

_ Državni rashodi su rasli mnogo brže, nego što

rio mu je londonski »Ekonomist«, u jednom članku

род пазоуот >»Je Ili to innacija?« Tu se konstatuje da je rpva godina хакјисепа геапупо рохоцпо, јег je arzava svega 3UU muuona Tumntı steriinga uzela ma nacin koji bi se mogao oznaciti intiatornim. Naime prihodi od poreza ızneli su 1,160 mil., potraživaпја 12 inostranstva za koje je ministarstVo pOoveriocima izdalo biagajničke zapise 4UU mil., oko 4U0 mil. donela je štednja malh ljudi, 980 mil. su дигогосni zajmovi i oko 3UO mil. je inflatorni kredit. »Ali pitanje |e«, kaže se u tom članku, »može li se u drugoj godini rata ponoviti ovaj povoljni rezuitat, kada ukupni rashodi budu preko 4 muujarde, od čega će u najboljem slučaju oko 1,6 mld. doneti porezi, a ostalo treba uzeti zajmom. | | Е

Ukupni državni dug popeo se na 10 milijardi krajem 1940, dok je posle prve godine Svetskog rata iznosio svega 1 milijardu. Služba duga pretstavlja već znatan iznos u državnom budžetu koji pada na nacionalni dohodak. Državni dug je skoro dva puta veći od nacionalnog dohotka, dok je u Nemačkoj

'znatno manji od njega, zato što je dug iz Svetskog

rata likvidiran u inflaciji posle njega.

Problemi finansiranja rata drukčije se postavliaju za Englesku nego za Nemačku, zato što ona jedan deo može da finansira upotrebljujući svoja potraživanja prema inostranstvu, uzimanjem kredita

iz inostranstva i upotrebom zlata. Početkom mata

Engleska je imala 600 mil. zlata, koje ie preneseno sa Engleske banke na Egalizacioni fond. Računa se

'da je novog zlata došlo 200 mil., a do septembra 1940 potrošeno je oko 400 mil. I kod trošenja zlata

i dolara vidi se porast. Za prvih šest meSeca rata

'trošilo se nedelino 1,26 miliona, a za daljih osam meseca 14,1 mil. nedelino.

Finansiranje rata odrazilo se na opticaju i to

“dosta jako u samom početku rata, kada je povećan

za 75 miliona, na 541 mil. Na toj visini držao se do početka 1940, a zatim postepeno se diže, tako da ie 1-1-1941 ;znoSšio 615 mil.

FINANSIJE

је mogao da se poveća nacionalni dohodak. Ova nesrazmera u povećanju jednog i drugog pokazuje kako su teški problemi koje treba da reši politika državnih finansija. Da bi se pokrili rashodi povećani su poreski prihodi za četiri godine rata za 379%..Ali to nije bilo dovoljno ni iz daleka, tako da je država morala da zaključuje sve veće iznose zaimova. Ukup-

ne emisije 1937 iznosile su oko 2 mld. iena, 1938 .popele su se na 4,933 mld., a 1939 па 5,280 mid.

Emisije se plasiraju na način koji je klasično

inflatorski. Država se ne obraća tržištu kapitala, nego

Japanskoi banci, koja joi isplaćuje obligacije u nov-

čanicama, a zatim ima sama da se brine kako će da ih plasira kod banaka. Ukoliko u tome ne uspe,

ne može da povuče novčanice iz opticaia, tako da