Народно благостање

Страна 150

da stvara povoljnu situaciju na tržištu kapitala, da bi joj sva raspoloživa sredstva bila ponuđena u zajam. Jedan deo tih sredstava pretstavlia za imaoca nepotreban kapital koji može da se upiše kao dugoгост zajam. Ali izvesni iznosi poslovnog kapitala leže povremeno slobodni kod banaka. Banke prema tome raspolažu uvek izvesnim iznosima koje mogu da plasiralu na kraće vreme. Odatle. može država da pravi kratkoročne pozaimice, t. zv. leteći dug. Finansiranje rata bez inflacije pretstavija dakle jednu smišljenju politiku na tržištu kapitala, i stalnu kontrolu onoga što je provedeno, jer svakim novim zajmom stvara se nova situacija na tržištu. Treba pred-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __ | | Брло _

videti kakva će se razviti situacija, „obzirom na stanje narodne privrede i raspoloženje štediša. ·

_ Ali treba napraviti izvesnu rezervu. Ne Vodi svako prekoračenje nacionalnog dohotka odmah u inflaciju. U izvesnim granicama može se država da obraća Narodnoj banci, bilo uzimanjem kredita od nje, bilo posredno, obavezujući banku da reeskontuје kratkoročne državne obveznice. Dok se to vrši u granicama, da bi se danas dobila sredstva za koja je „igurno da će već drugog dana stajati slobodna na tržištu, nema opasnosti od inflacije. Ali to nije toliko teoretsko pitanje koliko praktično.

L NEMAČKO FINANSIRANJE RATA

U svetlosti OVE. ОЦЕ mogao bi se izvršiti pregled ratnih finansija za godinu i po dana rata, kod glavnih zaraćenih zemalja, ukoliko postoje o tome službeni podaci. Oni nisu potpuni, jer nisu objavljeni podaci o tome kako se izvesna sredstva nabavljaju. Za problem koji nas interesuje dovolino je da se oslonimo na objavliene podatke.

Najinteresantnija je Nemačka. Kao i u Svetskom ratu, tako i u sadašnjem za nju važi u celini pravilo da troškove rata treba pokriti iz naconalnog dohotka. Hao što za vreme Svetskog rata nije mogla da zakljujuče zajmove u inostranstvu, tako i u ovom. Unekoliko je ipak promenjena situacija, jer je jeđan deo troškova pao na okupirane zemlje (po ugovoru O primirju Francuska plaća dnevno 400 miliona franaka za izdržavanje ·okupacione vojske). Ne samo да ne uvozi na bazi kredita, nego je dala nekim zemijama robne kredite. Sve podatke za Nemačku uzeli smo iz publikacije » Wirtschaft und Statistik« koju izdaje Statistički ured Rajha.

Da se oceni koliki teret pretstavlja ratni budžet za narodnu privredu trebalo bi utvrditi tačno koliki je nacionalni dohodak i koliko od toga troši država. Poslednji je objavlien u Nemačkoj za 1938 godinu, kada je procenjen na 79,7 milijardi maraka. Od 1935 rastao je godišnje za 7—8 milijardi. Ako se uzme u obzir maksimalno iskorišćenje produktivnih snaga zemlje, neće biti ni malo preterano ako se dopusti da |e 1940 nacionalni dohodak bio blizu 100 milijardi maraka.

Poreski prihodi za 1939/40 izneli su nešto preko 24 milijarde maraka. Zbog specijalnih ratnih poreza prihod će 1940/41 biti veći. Po službenim podacima za period april/decembar 1940 prihodi su izneli 20,4 milijarde, odnosno 6,6 milijardi za četvrtinu godine, tako da bi se krajem ove budžetske godine mogli da popnu na 27 milijardi maraka.

Ali to nije dovoljno za finansiranje rata. Drugi deo nacionalne štednje uzima se zajimovima. Ukupni državni dugovi, spolini i unutrašnji, iznosili su u avgustu 1939 god. 94,1 milijarde maraka, a u novembru 1940 popeli su se na 73,3 milijarde. Kratkoročni dugovi iznosili su uoči rata 9 milijardi, a dugoročni 20,5 milijardi. Do novembra 1940 prvi su se popeli na 32 milijarde, drugi na 37 mld., odnosno prvi za 255%, drugi za 80,5%. Mesečno dug ne raste za jednake iznose. U oktobru naprimer porasli su dugoročni zaimovi za 2,28 mld. maraka, a kratkoročni za 1,96 mld., ukupno 4,924 па, аи novembru dugo-

ročni i srednjeročni porasli su za 1,42 mld., a kratkoročni za 2,07 mlđ., ukupno za 3,16 mld. Za prvu godinu rata dugovi su se popeli sa 91 milijarde u septembru 1939 na 62,9 mld. u septembru 1940, dakle za 32 milijarde, ili 2,55 milijarde mesečno. Iz toga sledi da se zajmovi povećavaju od meseca do meseca.

Pošto nema služenih podataka koliko iznose državni rashodi, mogu se oni da utvrde približno sabiranjem poreskih prihoda i zajmova. Taj iznos, prema siužbenim podacima kreće se oko 50 mld. maraka, od nacionalnog prihoda koji se penje na 100 milijardi. Ko nije upoznat sa rashodima u toku Svetskog rata može da posumnja u ovu cifru. Međutim, već u svetskom ratu troškovi su rasli toliko da su se popeli bili u svim zemljama iznad 50% nacionalnog dohotka. Da on nije opterećen ovako visokim procentom, ne bi državne finansije za vreme rata ni pretstavljale toliko krupan problem da borbi protiv inflacije bude posvećena glavna pažnja.

Kako dolazi Raih do ovako velikih iznosa. Pošto su maksimirane cene, racionirana potrošnia i dirigovano investiranje kapitala, problem je kako da se štediše privole da donose novac u banke, odakle će ga uzimati država. Rekli smo da je mogućno samo politikom koja čini da poverenje u banke ostane nepokolebano. U toku rata izmenjen je način zakljiučenja zaima. U prvim godinama svoje vlade nacionalsocijalisti su zaključivali kratkoročne zajimove, pa kad se stvori povoljna situacija na tržištu kapitala zaključivani su dugoročni zajmovi, kojim su likvidirani kratkoročni. Tako je u toku 1938 zaključeno preko 8 milijardi dugoročnih zajmova. Zatim je Rajh odlučio da se ne javlja na tržištu kapitala nego da izdaje poreske bonove, koji su pružali izvesne Коristi imaocima, tako da su bili svoje vrste hartije od vrednosti. U toku rata zajmovi se zaključuju emisijom blagajničkih zapisa, dugoročnih, srednjeročnih i kratkoročnih. Dugoročni se izdaju u serijama kojima su iznosi limitirani. Prvi su beskamatni, drugi nose 4%%.

Privreda |e dala ova velika sredstva za finansiranje rata. Svakako da se to moralo odraziti i na izvesnim pozicijama Rajhsbanke. Nakon prvog naglog povećanja opticaja u avgustu 1939 za 2,082 milijarde na 10,907 mld., povećavao se on dalje јаgano, tako da je krajem novembra 1940 dostiZao iznos od 13,1 mld., a zatim, u vezi sa većom potrebom banaka za gotovinom, krajem godine opticaj se povećao do kraja decembra na 14 mld. Banka reeskontuje: meniće, čekove:-i bonove Ministarstva finansija.