Народно благостање

15. март 1941. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 175 6% _Begluci 1.464 1.442 | Pab krupni ___ — «20950. === 210—=' 2086% Dalmatinci 2.790 1.341 Narodna banka | — —— 6.800. —6.800—_ == 6% Šumski agrar 194 21 4% Кепја 1895 = | ___ ___- == —-- | = 7% Investicioni 980 159 Поз Стубпоса ја ——_ = —_—_— II TI IF === 7% _ Stabilizacioni — 508 Duvanski loz 00 e === “ НЕ = 15 Kursevi su bili vanredno čvrsti. Oni su popustili prošle 7% _ Seligman | 173 izvešta:ne nedalje za po koji poen kod svakog papira, ali Šldrodna banka 108 185 su se zadržali na tom nivou preko cele nedel.e, neki od njih Pab 121 50 ne pokraećući se ni za paru. Samo se Investicioni kolebao iz-

među 100.50 i 99. Pab je takođe popustio za 2 poena ma 208, Ukupno 8.131 7.044 ali najviše je popustio 7% Bler za čitavih 6 poena prema

Tako nema velike razlike u ukupnim iznosima obrta, ipak, u strukturi njihovoj je vidljiva. Na prvom mestu da spomenemo Ratnu štetu i Dalmatince. Oba papira su se udvostručila od prošle do ove jzveštajne medelje. To nije ni malo čudno. Kad god se vrše velika otuđenja papira, najpre 1 пајviše se odbacuju spekulativni. Pa i onai koji je na putu da bude klasiran, po:avljuie se tada na berzi. Takva su kod nas dva gornja papira. Ratna šteta, koja se nalazi na:viša na berzi i oko berza otišla je lako preko 2 miliona obrta, a Dalmatinci su se približii do 3 miliona. Kođ n;ih je Već normalno da u obrtu ovih papira stoje na prvom mestu. Oni su čak unekoliko bili zakasnili, jer :oš prošle nedelje njihov obrt stajao je posle Begluka.

Begluci su i ove nedelje rađeni gotovo u istom iznosu kao i prethodne. Obrt Šumskog agrara uvećao se za 9 puta, ali zato što je prošle nedelje bio izvanredno mali, za sadanju situaciju. Kod ostala dva agrarna papira nema velikih promena. Agrarci iz 1921, pali su sa 85 hiljada na 36, a oni iz 1934 su porasli sa 152 na 173. hili.

Osim ogromnog porasta u obrtu Dalmatinaca i Štete druga karakteristika ove nedelje je da su tri papira sasvim izostala, koji su prošle nedelie obrnuti u iznosu od preko 9: miliona. Izgubio se potpuno 8% Bler što je sasvim prirodno. Ovaj papir, koga ie vrlo teško bilo izvući na tržište, jer je bio potpuno klasiran kad se kurs popeo na 110, počeo je da se javlja. Još pre nekoliko meseca on je bio rađen po 95, pa је ovaj optimistički razvoj kursa morao da deluje 'drukče na ponudu, nego dok se kurs kretao ispod 100. Ali isto onako 'kao što je za 7% Bler bio previsok kurs od 106, tako i za 8% bio je previsok 110. Veliki iznos koi je obrnut prošle nedelje, uz malo popuštanje kursa, kao da je iscrpeo ponudu, јег зе опа оуе педејје пе ijavliala. Drukče nešto stoji sa 7% Blerom. I n:egov se obrt smanjio, na polovinu od prethodnog, iako je kurs popustio na 100. Ali to opadanjč# obrta uz paralelno padanje kursa pokazuje da se i kod ovog papira povlači ponuda.

6-III 710 101 1 1201 13-10 91 % Rat. šteta 47550 ——- 477.50 477.75 477.50 477.50 217 % Rat. Št., | | 4% Agrar. 1921 57— 56.50 ——

4% Agrar. 1994 —— 5650 5650 57—" 57— _6% – Вега 8575 85— " 85— 85— 855— 856% „Dalmatinci 80.50 80— 80— 7975 7975 79.75 7% Investicioni. —— 10050 _—— 99—— 10050 '99%% Stabilizac. 101.— — = = =. == 77% Seligman --_-_-__ ___ „== = __- ___%% Bler == 7101 100—— = с || === 8% Bler U ___ 76% SI apr. sitni ——- —— = == == == #6% 7 5. арг. оте. =—— = = = = = 20% 5. арт Етир. ——. = == == == = "Pab sitni — 20% O =-=_ "Pabysrednji а етен ан ет

kursu prvih dana prethodne izveštajne nedelje. Popustila je i Narodna banka sa 6.825 na 6.800. Ponuda ie bila snažna, što sa vidi po iznosu obrta papira. Ali prema n:oji je stajala isto toliko snažna tražnja, preuzimajući sve ponude Do kursevima stabilnim, me dopuštajući tako ponudi da prevlada i obori

kurseve.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Naš kliring početkom marta opet je pokazao tendenciju porasta pasivnog salda. Dug u markama, koji je·bio pao na 60,5 mil., popeo se ponovo na 65,1 mil. Prema кал smaпјеп је Фџе за 146 па 18,8 mil. Porastao je prema Protektoratu za 92,9 mil. (sa 79,8 na 82,1 mil.) i prema Slovačkoj za 545 hilj., (sa 24,5 na 25,1 mil.) dok je prema Mađarskoj pao за: 1,8 та. (за 98 naa96,1 :mil.). | ;

Kursevi deviza stoje nepromenijeno: funta 217,50, dolar 55, šva:carski franak 1276,10, švedska kruna 1308,95. nemačka marka u ikliringu 17,82.

Obrt је bio 73,9 mil. vžći nego prethodne nedelie za 16 mil. Od toga otpada na marke po istarom kursu 322 mil., po novom 22,2 mil., na švajcarske franke 18202 mil., dolare

| 1,1 mil., grčke bonove 62 hiljade i bugarske leve 131 hiliadu.

Робно тржиште

Шипеница, — На прекоморским тржиштима и у овој недељи владала је нешто чвршћа тенденција па су курсеви порасли. САД наговештавају да ће за идућу економску годину бити присиљене да уведу тржишне квоте тј. да одреде колико ће који пољопривредник моћи да прода. (Оваква мера предвиђена је за случајеве када расположива залиха прелази „ нормалну потребу“ под којом се подразумевају унутрашња потрошња, уобичајене преносне резерве и извозна количина. САД рачунају да ће 1 јула ове године у нову кампању пренети 10,5 милиона тона вишка односнд да ће са новом жетвом располагати залихом од 3,260.000 вагона која за читавих 500.000 вагона прелази „нормалну потребу". У Канади пословање ограничено je на мање куповине млинова. Аргентина је прошле две нежеље успела да повећа товаре на 2.200 односно 3.300 вагона који су безначајни према расположивим залихама и товарима ранијих година. Извозни вишак од нове жетве цени се на 456.000 вагона и нема никакве наде да би -се већи део ове количине могао извести. Данска је наредила

· да се ражано брашно меша са“ 15% сточног брашна и ме-

киња. Румунија је наредила општу реквизицију пшенице и кукуруза. Мађарска је, у циљу штедње пшенице чије "су

"залихе врло мале, а изгледи за нову жетву, услед великих

поплава слаби, проширила и пооштрила рациовирање, Ху јужнијим областима земље између Дунава и Тисе поплав-

„ено -је 550.000. катастралних јутара,