Народно благостање

- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 179.

Голем задатак европске пољопривреде

1 ОВОГОДИШЊА АГРАРНА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА

До рата у европској пољопривреди била су три сектора. На једном (углавном северном) преовлађивало је сточарство које је почивало на увозу сточне хране из прекоморских земаља. У земљама централне Европе форсирана је продукција жита у циљу постизања што веће независности од уво: за. Земље југоисточне Европе већ неколико година налазиле су се пред проблемом преоријентације са житарица на друге, рентабилније културе услед кризе житарства. Земље извознице жита настојале су да жито замене другим културама, које би могле лакше пласирати на европском тржишту, а земље увознице све више су се ослобађале увоза жита.

Рат у Европи прекинуо је дотадашњи разви-

так и наметнуо нове задатке и нове правце развит- ·

ка. Жеља је, да се на властитом тлу добије све оно што се некада увозило из прекоморских земаља. Проблем је двострук: квантитативан и структурелан. Треба производњу повећати и производити само оно што је потребно за покриће европских потреба. Отуда се у свим земљама предузимају данас две врсте мера: једне које иду за повећањем производње и друге које одређују и утичу на правац производње. Прву групу мера сачињавају: проширење засејане површине; мобилизација средстава производње у првом реду машина, сточне и људске радне снаге за благовремено обрађивање и испомагање свуда тамо где ова средства недостају па постоји опасност да имање остане необрађено; организовање снабдевања пољопривредника средствима производње, пре свега семеном, машинама и вештачким ђубривима на колективној основи и у сарадњи и помоћи државе итд. У другу групу спадају планови производње којима се одређује шта ће се, колико и где производити односно шта се има напустити. Пољопривредник није више слободан у погледу избора култура, већ мора да гаји оно што му се одређује, његов рад је стављен под државну контролу: приватни интерес, који се под режимом слободне производње руководио искључиво мером рентабилитета, уступио је место општем интересу, који истина не пренебрегава принцип рентабилитета, јер се и даље води рачуна о ценама и стара се да ове буду примерене, али прописује се шта ће се и како радити. «

У Француској је недавно донет закон којим су овлашћене апровизационе установе да врше контрахирање производње свих пољопривредних производа до висине потреба градског тј. непроизвођачког становништва. Ради се о повећању производње кромпира, поврћа, варива, шећерне репе и уљарица. Култура уљарица после рата била је скоро напуштена и целокупна потреба по-/“

кривана је увозом из прекоморских земаља,“ 18607

г. у Француској под уљарицама било је 280.000 ха, а 1938 г. свега 8.000 ха: Да би се што брже повећала производња, држава је гарантовала за пет година минималне цене чија висина обезбеђује нешто бољи рентабилитет но што је случај код других пољопривредних култура. Производња на бази контрахирања има следеће предности: произвођачи добијају приоритет за продају апровизацијама, затим имају приоритет у снабдевању семеном и вештачким ђубривом преко државних установа и најзад, за све производе добијене са контрахираних површина добијају премију у виду веће цене за 20% од уобичајених односно одређених цена. На случај да не буде било одзива за контрахирање државна власт је овлашћена да нареди извесном броју произвођача шта ће и колико произвести за рачун апровизационих установа. Исто тако забрањено је повећање површине под виноградима.

Швајцарска је установила план о расподели засејане површине на поједине културе. Према "овом плану треба да се смањи производња сточне хране у корист повећања производње хлебних жита у којима је Швајцарска знатно дефицитарна, а чији је увоз од рата на овамо сасвим престао. Да би се могле ставити под културу нове површине уведена је обавезна служба рада у пољЉопривреди. Сви који су до сада били упослени у пољопривреди не смеју напуштати своја места, а лица ван пољопривреде без обзира на професију, уколико су способна за пољопривредне радове и нарочито ако су незапослена, могу да буду употребљена за пољопривредне радове. Савезно веће упутило је апел свима ђацима виших разреда и студентима да се за време распуста посвете испо'магању у пољопривреди.

План пољопривредне производње у Данској предвиђа преоријентацију са сточне хране на хлебна жита, уљарице и текстилна влакна. Према овоме плану производња жита и шећера треба у овој години да покрије целокупну унутрашњу потребу и обезбеди за извоз 14.000 вагона жита и 10.000 вагона шећера. Сем тога треба да обезбеди сировине за производњу 2.500 вагона маргарина, 400 ваг. ланеног уља, 8.000 ваг. уљаних погача, 600 ваг. Текстилних влакана и 50 ваг. дувана.

Државни средишњи одбор за исхрану у Шведској наредио је повећање засејане површине пшеницом, ражи, шећерном репом и кромпиром. У истом смислу израђен је и фински пољоприhik Bryan за ову годину. Румунија форсира а жита и уљарица, а Бугарска РА ца -Варива, пиринџа и памука. |