Народно благостање

„Страна. 120

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -—__ 5612

П КОЛИКО ЈЕ И КАКО РАСЛА ПОЉОПРИВРЕДНА ПОВРШИНА КОД“НАС

Питање повећања и расподеле пољопри-

вредне производње поставља се и за нашу земљу. Инппијативом Министарства пољопривреде недавно је одржана конференција на којој је ра-

справљано о организовању сетве. На основу. за-

кључка ове конференције при Министарству по-

љопривреде образован је Централни одбор за пролећну сетву коме је стављено у дужност да

изради план сетве и да обезбеди сретства за њетово извршење. Један од првих закључака конференције гласи, да се у пуном опсегу примене постојећи прописи и по потреби донесу нови са строгим санкцијама којима ће се обезбедити да све необрађене пољопривредне површине буду обрађене и засејане. Затим, да се пољопривредницима гарантује рентабилна цена и да се све цене у земљи стабилизују итд. Одјел за сељачко го: сподарство бановине. Хрватске објавио је такође

свој програм. Овај програм полази од. чињенице

да је с јесени засејано мање 20% озимом пшеницом и да, услед неједнаког рентабилитета, постоји спаспогт да се уместо хлебних жита сеју више

индустри ске Сиљке. Да би се обезбедила довољна

производња хлебних жита Одјел позива земљораднике да најкасније до почетка марта посеју Сирбан пролифик у недостатку семена јаре пшенице, а да би се осигурао принос ове сетве организована је.код државних пољопривредних устано-

ва јаровизација. Да би се повећала употреба вештачког ђубрива Банска власт даје помоћ од 20%

за све наба :вке које се врше „преко "организација.

Крајеве Горње Хрватске одредио је за производ-

њу шећерне репе с тим да ће произвођачи добити бесплатно семе, 95% набавне цене вештачких ђу-

брива и премију од Дин. 300— за свако контра-

хирано јутро. На контрахирање шећерне репе позване су све пецаре да би се смањила употреба жукуруза у производњи шпирита.

Повећање аграрне-производње истакнуто је као врховни принцип аграрне политике данашњице: Сви предлози који су се до сада; чули полазе од:тога: да треба повећати засејану површину обрадити све оно: што је до-сада стајало

елскоришћено. Према статистици Министарства

Пек иврЕле пољопривредна површина и њено

искоришћење виде се из табеле. | Пољопривредна површина, као што следи из

доње табеле повећавала се: систематски: за: 16

година повећала “се 'за-31.8%), 'агу истом међувремену: број становника -порастао је за око 90%.

m _ РАСПОРЕД и "ИНТЕНЗИФИЦИРАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ 15

Поред АНА неискоришћених- површина средство за повећање производње је интензификација тј. примена савременијих метода које омогућују да се на истој површини добија већи принос. У том погледу свакако да постоје знате могућности, али и велике препреке: То је у првом реду питање знања, доброг семена, већег мртвог и живог инвентара и употребе вештачких ђубри-

просе« оранице баште и вртови | ливаде пашњаци виногради

| воћњаци

· баре и трсTIH свега

све у 1000 x _ 1921 08 6191 126. 1656 2.761 171. 255 153" 11308 192030 7003 145) 1:9)3, 4.085, 190240. 162: 14.161: 1955—30. 7.189, 143, 1:80, 4397. 20/ „2/2 1983. „14.490 1939 7.614 151 1.808 4292 223 303 120 14.574.

53

Следствено повећање засејане површине држало је корак “са прирастом „становништва. Али је то повећање пољопоривредне површине из године у годину релативно све мање. Од 1936- око. је тако минимално да се једва може говрити о порасту: са 144 на 14,5 мил. ха. Другим речима, на главу пољопривредног живља долази све мања квота земљишног фонда. Природно да је апсолутно највећи пораст био код ораница, а релативно код винограда (са 165.420 ха у 1924 г. на 222. 982 ха у 1939 г. или за 35%). Како је површина под пашњацима и ливадама такође нешто мало повећана (једино се нешто мало смањила површина под барама и трстиком) излази да је целокупно пов=ћање пољопривредне површине дошло од привођења · култури новог земљишта, 00 делом шумског.

Полазећи од чињенице систематског повећавања пољопривредне површине, као и да то повећање последњих година није било у сразмери са прирастом пољопривредног становништва, те: да

је следствено на јединицу пољопривредне повр-

шине отпадао све већи број живља, није · тешко доћи до закључка да у нашој земљи, при садањем односу: пољопривредне површине и: живља не би могло да буде површина које би стојале необрађене.' То нарочито не може да буде случај код

"физичких власника, јер ситни мора да обради све,

а крупни са гледишта рентабилитета нема рачуна да држи неискоришћену земљу. Само код јавних установа као што су општинска и манастирска имања, земљишне заједнице итд. могућно _ {e остављање извесних површина необрађених. "Зато би на ЊИХ требало обратити пажњу. а

'Питање повећања обрадивог тла путем мелиорационих радова спада у програм дужег рока

и захтева велике капитале којима појединци не

располажу. и _радови_ мера. за

HOMCKHM ратом.

ва, Структура: наше "пољопривреде је. "таква да "се

у “овом погледу не'би могли ослонити на индиви-

дуалну акцију. Ситно сељачко газдинство никада неће бити у стању да набави све оно штб је потребно за рационалну обраду тла. Према томс, интензивирање производње при нашој садањој пољопривредној структури могуће је једино под

„условом да: се на задружно- колективној. основи