Народно благо. Књ. 1

ХЕ

тадашњег књижевног расположења у Европи, интересује се за српски језик и тражи човека који би ископао и пред свет изнео језично и песничко благо које лежи закопано на Балкану. Он стоји у вези с владиком Лукијаном Мушицким и бискупом Максимилијаном Врховцем и настоји да у њима пробуди интерес за народни језик и народне умотворине. Обојица се заиста одазивају Копитаревом позиву. Мушицки је онај који у Карловцима даје први потицај Вуку да скупља народне песме. То је било неколико година пре прве Вукове збирке »када. је г. Вук — како пише П. А. Поповић у СОрпском Нар. Листу г. 1841. —- тек дознавати почео да има на свету и више наука осим Псалтира и Часловца и кад је он то, што Мушицки тражи и купи народне песме, за подсмеј држао, па тек после година једва догађати почео овога намерење«. И бискуп Врховац, годину дана пре појаве Вукове »Пјеснарице«, г. 1818. шаље посланицу католичком свештенству у којој позива на сакупљање народних песама, приповедака и пословица мислећи у првом реду на обогаћење књижевног језика; филолошки моменат »да се допринесе снази роднога. језика« превладава код њега, као и код Копитара, над моментима естетским. Али истом у Вуку нашао је Копитар правога човека који је био у стању да задовољи његову научну радозналост. Таленат и огромна радна снага Ву-