Народно благо. Књ. 1

ХП

кова, уз издашну помоћ Копитареву, подигли су темељ српско-хрватског књижевног језика, и нове књижевности. На почетку у недоумици о правом значењу народне песме, Вук је доцније дубоко продро у њезино значење: »Мени се чини, да су оваке пјесне садржале, и сад у народу простом садржавају, негдашње битие србско, и име«. На другом месту он подвлачи значење народне песме по реформу нашега језика и књижевности: »У нашијем је народнијем пјесмама за нас најдрагоцјенија чистота и сладост нашега, језика. Кад би књижевници наши то познавали, онда они не би кварили и грдили највећу драгоцјеност свога, народа, свој народни језик, него би се трудили научити га из народнијех пјесама«. 5.

Утицај народне песме на нашу књижев" ност јавио се је већ давно пре романтизма. Тај утицај стално прати нашу дубровачку, далматинску и остале покрајинске књижевности; у Далмацији он донекле ублажује утицаје талијанских песничких школа и у дела наших писаца уноси елементе националнога духа. Наши најстарији дубровачки песници, особито Џоре Држић (1461—1501. поводе се директно за народном поезијом и по форми и по садржају. Да се то јасно види довољно је цитирати само неколико стихова из песме Џора Држића »Дјевојка и славуј« :