Народно благо. Књ. 1

181

10

МАНДАРИНА Мандарина воду лила- Над воду се наднијела, Сама себи говорила : »Мити Боже л јепа ти сам ! »Још да су ми црне очи, »Дрне очи и обрве; »Обрве бих овранила, »Све бих момке премамила, »И турскога Салимбета.« Салимбеже коње веже, На синџиру злаћаноме. Синџир пуче, коњ утече. »Дај, дјевојко, коња, мога ! »Каваћу ти брада твога. »У твог браца мала капа, »А за, капом до три пера, »До три пера калопера : »Прво перо сјај сунашце ; »Друго перо сјај мјесече ; »Треће перо тија киша. »Тија киша, за шеницу, »А шеница за погаче, »А погаче за. дјевојке, »А дјевојке за јунаке, »А. јунаци за правицу. »Правица је Богу мила »И па вјеки жива, била, !«