Народно благо. Књ. 1

182

78. -

НЕМИЛО — НЕДРАГ Мој се бабо превари на благо, Дадв мене, ђе ми није драго. Дође враго, па однесе блато, Оста мени немило недраго. Немило се љубити не море, А недраго грлити не даде. У недрага руке ко у врата, А у мила, ко мекана свила. Што ком мило, крај срца му било, А немило — у сну се не снило, Ни у дану никад не видило !

79.

ТРОЈИ ПРОСЦИ. Кукала је за градом јабука. Питала, је из града ђевојка : »Што ми кукаш за градом јабуко :« »Како не бих ја јадна кукала : »Синоћ мени троји просци бише. »Једни просци из Сараја града; »Друти просци из Бечеја града ; »Трећи просци из села комшија. »Ој, комшија, три жалости љуте! »Шрва жалост, што смо говорили; »Друга жалост, што смо се љубили; » Трећа жалост, што не пођох за. те, »Већ за другог, све мислећи на, те.