Народно благо. Књ. 1

184

Кад то виђе Шуичкиња Мара, Она узе ноже од појаса,

Па удари себе у срдашце. "Три су гроба пала, напоредо. Покопаше једно крај лругога, Десно Пера, лијево Николу, Међу њима Марија ђевојка. Кроз гробове руке саставише, А у руке зелене јабуке.

Виш' глава им људи усадише, Усадише два. бора. зелена,

У сриједи винову лозицу, Нек' се вије лоза око борја, Као свила око ките смиља.

81. ЈОВАН И МАРИЈА

Обасјала сјајна. мјесечина, Обасјала. брда и долине,

На ливади Јова и Марију. Јово пише (мурећефом црним, Мара мота са јамака. злато. Неста, Јови мурећефа црна, Неста Мари са јамака злата. Проговара племенита Мара : »0, Јоване, моје миловање, »Де, ти јами књите греховнике, »Па ти гледај највеће гр јехове.« Јово јами књиге грехогнике,