Народно благо. Књ. 1

2 185: Па он гледа највише гр јехове :

» Један гријех : рећи, а што није, »Други гријех : не послушалљ мајку, »Трећи гријех: обљубит ђевојку, »Обљубити, па је оставити.«

У та доба Јованова мајка,

Па проклиње свог сина Јована :

»Не била ти арам моја храна,

»Мајка ти је испросила, злато,

»Од Маре је и виша и љешша,«

Шћеде Јово не послушат мајке,

Ал с препаде материне клетве.

Он Марији тихо проговара :

»Кунем ти се нашим миловањем, »Још вишњијем Богом једини јем;

»Ја се никад оженити нећу ;

»Волим млађан у земљи трунути,

»Већ љубити што ми није драто«. Онда оде свом бијелом двору,

Па он јами ситну тамбурицу,

Ситно куца, тање попијева,

А у пјесми спомињаше Мару :

» 0), Маријо, лијепа ђевојко,

»Ево ме је оженила мајка,

»Сад ти мислиш да ја другу љубим.« | Па устаде на ноге лагане, | Те подиже дувак са ђевојке,

Утледа, јој пребијело лице, а Сину лице као жарко сунце,

А гроце као мјесечина,