Народно благо. Књ. 1

187 Кад га виђе прелијепа Мара, Мртва паде на земљицу црну, Од жалости дамла је куцнула. Носиоци и Мару јамише, Крајем Јова и њу укопаше, Да им жиле тијела дијеле.

82. ДУША И ТЕЛО,

Слушај свога пријатеља, : У сну виђех светитеља,

Ђе богатог душа ввадше, Над гробом му тела, сташе : »Диг се тело мало гори, »Па ти са мном проговори !« Тело бјеше ко од леда. Руменило потавнило,

Лице сасвим поцрнило, Душа телу говораше,

А жалосно уздисаше : »Тело моје, туто моја, »Камо она сила, твоја % »Камо теби образ св јетли % »Камо онај врат поносни # »Камо злато и одјећа,

» Што носалпе ти на плећа, 2 »Камо твоји 6"јели двори % »И велики разговори 2 »Камо ћери и синови