Народно благо. Књ. 1

ВЕНЕРЕ

85,

ХАСАНАГИНИЦА Гором шеће Хасанагиница, Гором шеће у походе мајци. Шетајући када, говорила : »Благо теби зелена горице, »Вими стариш, а љети се младиш, »дими расту младикове гране, »ЈЊети пватеш листом и бехагром, »А. ја јадна Хасанате љуба, »Младост губим и љети п ЗИМИ, »Нити цватем, нит' се подмлађу јем, »Веће венем у агином двору. »Ево прође девет тодиница, »Ја не виђех Хасанаге мога, »У чардаку, у мехку душеку, »Нити знадем ђе мој ага спава ; »Само чујем куд мој ата хода; »дими хода низ пјане механе, »И Бог знаде крчмарице љуби. »ЈБети ата, иле четовати, »Па доводи робињице младе ; »И Бог знаде робињице љуби. »Но бих и то лакше прежалила,