Народно благо. Књ. 1

224

91. АЛИБЕГОВИЦА

Алибег се с љубом завадио,

Да је ва што, не би ни жалио: Што је боса преко двора прешла, И русијех коса расплетених, Проговара Алибегу љуба: »Причекај ме три бијела, дана, »Док покупим свеколико платно, »Док поведем свеколико робље, »Док ти спремим седам сиротица : »Док очешљам Хајшу и Мејрушу, »Док оплетем Фису и Нефису, »Док обучем Меху и Алију,

»Док подојим у бешици Салку«. Ал' говори беже-Алибеже:

»Не води ми Кумрије робиње, »Робиња. је моја милосница !« Проговара Алибеговица : »Остављам ти седам сиротица,

»Ја ћу ићи одакле сам дошла, »Своме брату, б'јелу Биограду, »Брат ће мене за пашу удати, »Па ћу бити Босни пашиница ; »Што сам с тобом вијек вјековала, »Што сам с тобом дјецу изродила, »Тер си мене с дјецом раставио, »Паши ћу се млада удворити, »Тер ћу тебе с главом раставити«,