Народно благо. Књ. 1

228

»Ситан бисер, да се не окруни !« Проговара лијепа. ђевојка :

»Ти не гледај, Аали-пашо, с града, »Ти не гледај мојега кафтана, »Нити гледај мојега бисера, »Нити гледај моје косе русе, »Ти их пашо помрсити нећеш ! »Већ ти виђи твоју секу Мејру, »У које је кафтан до кољена, »Руса коса врата не покрила, »Од бисера, нема ни спомена«.

90. НАЈВЕЋЕ БЛАГО

Шта ће мени дукати и благо, Што ли свила, што л камење драго, Кад ја имам своје мило драго, Које волим више нег све благо, Нег' све блато и камење драто.

Та прије ће нестат свега блата, Свега блага и камења, драга,

Нег љубави у два срца драта. Моја драга, то је моје блато. Њене очи, камење су драго,

Из којих се мени ув јек сојаји Блага, душа, вјерност и доброта. Права љубав рај на земљи ствара. Ето пара, колик у свих цара !