Народно благо. Књ. 1

222

»Већ је сретох у чикма сокаку, »Па, јој рекох и два и три пута : »Гонџе, Ајко, уклони се с шута, ! »АЛ је Ајка јогуница љута,

»Па, се не шће да уклони с пута; »А. ја пођох, да мимо њу прођем, »Здапеше ми ножи и синџири, »Вда њезине сићане ђердане :

»А. ја пођох ђерлан отпињати, »Вапеше ми ковче од чакшира, »Ва њезине туре од димија :

»А. ја пођох ковче отшињати, »Вапеше ми ланци од сахата, »да њезине пафте од бисера ; »А. ја пођох пафте отпињати, »Помијешасмо брке и солуфе. »Е, тако ми дина И амана, ! »Нијесам јој ништа, учинио, »Већ што сам је три пут пољубио.«

89. АЛИ-ПАШИНА СЕКА

Коња пење лијепа ђевојка, Златном жицом за сребрно копље, Гледао је Али-паша с града, Гледао је, па јој говорио : »Дигни кафтан, лијепа Ђевојко, »Дитни кафтан, да се не уроси, »Руса коса, да се не помрси,