Народно благо. Књ. 1

221

А да видиш аге Хасан-ате :

Па приступи лијепој ђевојци, Па јој снима пули-дувак с лица, Па је њојви тихо говорио: | »Бог убио милу мајку твоју, „Која те је по сунцу спремала, »Па ти тако лишце поцрнило !« Одговара, лијепа, ђевојка :

»Чујеш ли ме ага, Хасан-ага »Ти не куни моју милу мајку, »Јер ме није по сунцу спремала, »Вет сам с тобом под Солуном била, »Војевала за девет година.

»А знадеш ли ага Хасан-ата, »Кад у војсци џењак учинисмо: »Ко зароби роба, ко робињу,

»А. ја млада од Солуна бана, »Па га послах пару на пешкеше, »А цар мени Босну пашалука, »Ти си паша, а ја пашиница«.

88. ЈОГУНИЦА

Мајка, кара, сина Усејина :

» У сејине, жив ми био мајци, »Шта, си синоћ учинио Ајци г% »Па те куне Ајкунина мајка«. Одговара, сине Усејине: »Нијесам јој ништа учинио,