Народно благо. Књ. 1

32

Какве су ти вите ноге танке,

Да те узмем за ножицу малко, Извукла би утробицу твоју.

То му рече, за ногу повуче, Отаде јека жалосна, комара Како јечи, сва, одаја. звечи.

Чу се јека таман до Дервенте ; Помагаја чу се до Маглаја ;

Чу се ука таман до Врандука. Потекоше Дервенђани,

А за њима Маглајани,

За овима Врандучани,

А за свима рак на коњу. Колац носи на рамену. % Стаде раче муху бити

И вако јој говорити:

»0 мушице несретнице ! Како смеде руку дићи На комара господара,

С којим си се заручила # Што погави мухо клетву, Што изгули мужу ногу #« А муха се ста правдати И овако. говорити:

»То је било у милости, Ја се њега. сад опростих. Ето тако — би па би, Њега није ни жалити. Жени ваља судити,

А не потље тужити.

аелљурањемје