Народно благо. Књ. 1

42

»Не цвилите, забун не чините, »Сад ће када отворити врата, »Па ће гладне хљебом нахранити, »А. годе ће преобући када«, Како цвиле из горе хајдуци, Би рекао све су робињице. Дочула је Белешева када, Брже када робињицу спрема, Да отвори гвоздене капије. Проговара робињица млада : »О, госпојо, ако Бога знадеш, “Није оно робље, ни кавази, »Вет су оно из горе хајдуци. »Оно куца Голеш харамбаша, »Оно цвили Перо Сарајлија »Оно тјеши Сава од Посавља, »Оно збори хајдук Маленица«, Кад је чула Ђелешева када, Робињици синле ударила : »Мучи, кујо, робињице млада !« Па, је када полећела, сама,

Те отвори четири капије.

Кад четврта отворила врата, Засјаше се токе у хајдука. Утрабише на капију момци, Ухватише Ђелешеву каду. Маленица за дукате пита :

УБе је, кадо, Ђелешево благо % »Теби ништа учинити нећу, »Само хоћу покупити благо«.