Народно благо. Књ. 1

43

Неће када да казује блага. Утаче се Голеш харамбаша,

Те дохвати паклену канџију, Стаде њоме ударати каду: " »Брже, госпо, плаћај захмедију, »Јера. сам се Богу затекао,

»да бешлуке потражити злато, »А знадеш ли, моја госпојице, >Кад ми Белеш најам не исплати, "Застави ми трудну захмелију; »Три године по тридест бешлука, »То је, госпо, деведесет било,

»А не шће дати ни јелнога, »Код његове три магазе блага. А у мене сиротипа мајка,

»Па ми цвили у невољи гладна, »Ја хотијах утјешити мајку. »Нек се мајка, јадна, хљебом храни, »А ви мени најам не дадосте.

»Ја утекох с главом у хајдуке, »Оста јална, сиротица мајка, »Туђе прела, хљеба, куповала

»И носила дрва, упрћена,

»Из планине у сарајску жупу, »Те хранила ситну сиротињу. »А данас ћу најам наплатити«. Кад је кади утужило љуто; Каза, када Ђелешево благо : Није шала три магазе блага, Двије сребра, а трећа је злата.