Народно благо. Књ. 1

21

СМИЉАНИЦА И РАДОЈИЦА Овце чува Смиљаница Војводина, чобаница,

На путу се обувала,

На камену ужинала, Отуд иде девет браће: Најстаријем Млађен име, Најмлађему Радојица. Млађен браћи проговара: »Чујете ли осам браће,

_»Да просимо Омиљаницу,

»Да женимо Радојицу !« Испросише, повелоше, Кад су били на раскршће: Три маштрафе крви пале; Кад су били намастиру, Намастир се затворио,

У кандила, крв налила; Кад су били на вјенчању, Све иконе затрептале, Свијеће се потрнуле;

Кад су били у ложници. Обасјала сјајна звезда Радојици у њедрима. Проговара Радојица:

»Ја, бора ти Омшљаница, »Ког си рода и племена 2« Одговара Омиљаница :