Народно благо. Књ. 1

Кад у двору чедо проплакало, Окреће се Гаговић Михајло, Окреће се по мермер авлајп, И овако собом товорио:

»Чији двори, чије чедо плаче %« У том Џавле преда њ излазио, Па он пита Гаговић Михајла : уШта, је теби, Гаговић Михајло %« Одговара снуждено Михајло: »Чији двори, чије чедо плаче %« Њему Павле тихо одговара : БА мој брате, Гаговић Михајло, »Рвоји двори, твоје чедо плаче. » Аво ми се, брате, не вјерујеш, »Хајде са мном у шикли одају«. Па га води уз бијеле дворе, Док дођоше у шикли одају. Кад Михајло љубу угледао

И код љубе чедо у повоју,

Он завуче у џепове руке, Засипље је жутим дукатима,

Па он пође, док до главе дође. Стаде љубит своју Анђелију. Говори му млада Анђелија;

»0ј, чули ме, Гатовић Михајло, »Ниси мио, као што си био „Све да би ме у злато завио !«