Народно благо. Књ. 2

100

Пред њим мајка на ноге скочила, Свештенику мјесто начинила.

· Млађи су их трудом послужили, Излавила од вакта вечера.

Сједе Марко вечер вечерати, __

А гледа га мајка и љубовца,

Ни једна га познати не море. Говорила Краљевића мајка :

»Да. наш оче, незнан' свештениче, | »Кавуј нама, шта ти књиге кажу! »Које гр'јехе књига разрешује, »А које ли опростит не море « Проговара Краљевићу Марко: – »СОнахо млада. љубо Краљевића, »Донеси ми књиге ив бисага, |

»Па ти хајде у другу одају,

- »Да ја стару исповједим баку,

»А сутра ће тебе реда доћи«. Љуба му је књиге дохватила, = Па изађе у другу одају. у Књиге гледа Краљевићу Марко :

_ »Казжи, стара, шта си згријешила ! »Могу л' књиге опростит" гријехе •« Говорила Краљевића мајка: – »Ја сам прво Богу згријешита, Ја сам с краљем пород изродила, »А: нијесам вијек довршила, |

»Већ са краљем у завађи била,

»И 6 краљем се млада растанула, = Јако бјеше за женидбу Марко«.