Народно благо. Књ. 2

__На коњу је чоха до копита, На јунаку риза до мамува, | Прекрила му чизме и мамузе, А црна-га поклопила, брада, | Покрила му прса, до појаса, Бркови му браду прихватили, А. обрве пале на бркове,

Не види се лице у јунака.

Право ида Краљевића двору, ___

Пред дворима коња "заставио, а овако јунак проговара: >Је ли ово кула Краљевића 2

»Би л' се могло преноћишта наћи ја

То је био Краљевићу "Марко; ал га нико познати не мође. "На Марку је _риза свештеничка, У. егбету носи јеванђеље, 7

" Па се каже мрки калуђере,

— Излазила Краљевића љуба, Марко њојзи божју помоћ виче, Још је пита ноћцу О 5 ЈБуба, му је Бога прихватила " Овештенику конак обећаје : Е »Овештениче од земља незнане, >Ми смо жељни такијех јунака,

»Да нам дођу у бијеле дворе«. Допадоше Краљевића, слуге, _ Воде коња у подруме доње. Марко оде у танке чардаке,

Ђе "но сједи Краљевића мајка,

А кад Марко паде у одају,

11)