Народно благо. Књ. 2

— _ »Трава. "расте, гора се раввија, -_

= „Лице кваре суве од очију,

_ »Орце вене у кафаву тврду: _ _ „Па још иде Ђурђевданак. свети, "»Весели се и тора и. трава,

_ „Пап гора своју рођу_ даје, __„Радује се роби и сунашшу; > »Па торица пожели сунашца,

»Од куд ја се важељети нећу »Господара. за. дванест година МА

__»У двору ме младу оставио,

_»Валуду су двори Краљевића, а "»Кад у двору господара нема.“ »Што су моја другарице биле, Свака има уз кољено сина, »А до себе свога господара. » А ја желим и чути ва свога | „Као => бити упоредо ш њиме, _ »И од срца одгојити сина. »Нема земља рода без. сунашца, »Ни љубовца без свог господара ;

_ „још ја не знам ни какав је Марко,

»А зовем се љуба ! Краљевића.

»Ја када би срећа донијела, _»Да би мени доходио Марко,

»Да ја внадем господтра свога«. __ Тако вбори Краљевића љуба

А у поље очим погледала,

Кад се поље тамом пл 5 _А из таме јунак испануо =