Народно благо. Књ. 2

= - 520. а КРАЉЕВИЋ МАРКО КАЛУЂЕР.

Уранила љуба Краљевића,

У кафазу, у бијелу дБору,

Па се љуба по чардаку шеће

А на прозор често погледује.

Поглед баца низ поље велено,.

Куд је љуба испратила, 1

Па овако сама, говорила :

»Давор, поља. "травом не цватило !

»Давно ти си Марка отпратило,

»Из дворова, господара мога.

»Ти ми вараш моје. очи црне,

»Те погледам јутром и вечером,

»Не би л вид'ла, господара. свога, |

»Хоће ли ми пољем долазити. а

»Ја га гледам године бројећи.

»Ти мијењаш траву-и шњегове,

»ЈБети траву, а зими китину ;

»дими топиш у себи вемљицу,

»ЈЊети гојиш на себи травицу,

УА. ја млада венем на срдашцу,

»Или зима или љето било,

»У мене је срце невесело,

»Очим" гледам низ поље зелено,