Народно благо. Књ. 2

_ »Немој крити мени, свештенику. И ако си“ штогод згријешита.

»У м младости- мореш покајати, —__

»Па ће књиге гр јехе_ опростити. |

»јеси л снахо, убила“ другога, 5

»Кад је теби у свијету Марко »Јеси л Марку послушала мајку. 2 »Јеси л добро слуге пригледала, __»Да нијесу хљеба огладнили,-

»Ја, на себи. чоху подерали АЕ

»Плаћалн ли им трудну вахмедију > =

»Ја жудиш ли свога господара,

»Ил те вуче жеља ва. другога #« Говорила љуба Краљевића : »Што ме питаш, оче итумане, —

»А сам внадеш да сам згријешила. | =

_ »Жао ми је и на Бога сама, = »Како бих се љуба називала. — = »И не познах господара свога, »Младост губим, никога не. љубим »Жалост. носи младост и љепоту, ; »далуду сам у господском ВО у ји »Не могу ме двори откупити, -- а »Већ ми труне лице и срдашце.

»далуду је у бостану ружа,

»Да. јој нема росе ни сунашца ;

»Земљица би ружу“ усахнула, »И мене ће Краљевића двори. | »А и да дам љубила, другога, »Не бих Више 0 зтријешита. на

Ту