Народно благо. Књ. 2

„Имала бих од вакта порода.

»Да ми сутра смртни часак дође,

»Не 6' остао спомен од срдашца,

__-»Што смо дужни. Богу истиноме,

»Јер су душе Богу даровање,

»А. нијесу куле ни дворови.« Проговара" Краљевићу Марко : »Млада. снахо, љубо пса »Ти би внала боље толковаттш, _ „Како књиге раврешују гр јехе. »Врло си ми срце измучила,

_ »Поклони ми да ти лице љубим, _»А ја ћу те добро даривати :

»Насућу ти из егбета блага, „За све ћу ти гр јехе опростити«.

"Одговара љуба Краљевића :

»Ид отале, црни калуђеру 5 »Вар сам за те досад уздисала #. »Није твоја према мени брада, »СОтрах је мене у те погледати »И у дрну браду до појаса; »Кад бих шћела љубити другога,

»Тражила бих момче голобрадо«.

Опет Марко љуби говорио : »Поклони ми да ти лице љубим »Ја ћу своју обријати браду«. »Ид' 'отале, калуђеру црни! ,. »Вар ја бројах дванаест година, »Нељубљена, у Маркову двору, »Па да сада калуђера љубим “«.