Народно благо. Књ. 2

ит Марко“ одољет“ "не море, Већ он баци књиге у егбета | _ Па ухвати у руке љубовцу; Узима је веби на бриоце _-_ Пољуби је у бијело лице. _

А љуба. му у рукама, вришти, | 1 Па му чупа браду и бркове. "Ру ве Марко. љуби показује :

>Моја љубо, и срце и душо, __ | » Ја сам главом Кралевићу Марко«. Кад повнала љуба, господара, 'Оклонила му руке око врата = _А сувама њедра натопила.

Господару браду миловала, | —

Као златну на кангаде свилу, "Слобода је свога господара.

Није љуби необичан Марко.

А! ДОК није дознала. љубовца. Шћаше од ње памет. одскочити, Гледајући браду до појаса, Калуђера млада а незнана. _ Е У незнану ни ослободе нема А особна слобода. је драга.

Милија је своја и колиба,

Веће туђе куле и чардаци.

"Из збирке У ТАКО

ЈЕ 105

===