Народно благо. Књ. 2

__Истргаше нити ибришимли. = ____Невесело низ поље гледала,

_ ВЈЕРЕНИЦА БЕГА ЈОВАН. БЕГА

_ (Бов, Витас 1886. "стр. са)

_ Пазтто ткала племенита, Мара,

Пат ткала, на сред поља равна. Сломи јој се станак од шимшира,

Угледалта. свог милог дјевера, · Вас у мрку, и на коњу врану. Пред њега, је исходила Мара, Па је њему тихо говорила:

»А Бога ти, мој мили дјевере, _ =

_ »Што с: у мрку а на коњу врану "

_ Дјевер јој је тихо говорио :

_»О Бога ми, племенита Маро, =

»Од како сам тебе испросио,. _»Лоша, нас је срећа. прискочила :

_ »Девет браће куга, поморила. »Сад болује челебија Јово. „Посло ме је да те водим двору«. Врисну Мара кано гуја љута:

" »Како ћ' ићи, жалосна ми мајка,

_ »Бев сватова, и без“ дјеверова « ·

__ Дјевер јој је тихо говорио:

»Бит не може, ваља ићи Маро је

То се Мари ино не могаше, –

Већ се стаде од јевати Мара. | – 1 Мара гору кукајући. =