Народно благо. Књ. 2

_ »Није теби кула мронашада _ -

Рарћо. поље пређе јадујући – = И __У том дође пнору Јованов – И уђоше у мермер авлију. ___ —___ Док је Мара“ са коња бјахала 0 = - и

_ Одма оде уз танану НК = И одлеће у шикли одају - = НЕ Гдје болује_ челебија Јово. _-_______ 8 - Дође, прође, виш главе му сједе, Ма _Рони сузе низ бијело лице, 5 – Отишће се суза од образа, = Паде сува Јовану на лице _ -

Пи

Та опржи бега Јованбета, ј _ ад се прену беже Јован- о Џа- овако, "болан, проговађа : - КЕ »Пуста куло, пуста ми ООЛаА- - »Зар си мени пуста, прокашала | а ге

»Нијебам је давно начинио, — —

»Од“-како сам Мару“ испросио Јес на“ па = Проговара остарјела. мајка : –=

»Већ је тебе сува опржила, == »Врела, суза, племените Маре«. = а Е Када зачу челебија Јово, по пе Да је дошла племенита Мара, И Пружи руку по бруса јастуку, А а Па говори племенитој Мари : а »брце, душо, племенита, Маро ! »Ево теби кључа од сандука,

_ »Па, извади господске дарове, _ пе: | ен УШто 0у теби ; дјевери опремили, = а