Народно благо. Књ. 2

[О -=-— ~ | ----- --

– Јер се бјеше тешко уморио. __Оједи, лежи, по зеленој трави,“

А дјевојка коња заводила,

ФСуве рони, а Богу се моли,

Не би л Туре санак преварио. | __Увданула, Бога. споменула, 5 _ Па се вину на, седло коњицу. А

На Бојану коња наћерала, _

отов' дура воду препливати, — Е

Ал је виђе турско момче младо.

___Скочи јунак ка да се помами, | — ·___Трком трче, а ив грла виче 5 – с »Богом сестро. Окадарко дјевојко! - _ »Врати мени коња од 1 мејдана, · о __ »Не см“јем паши у ордију доћи«. и Одговара Скадарка дјевојка: »А не лудуј, турско момче младо, »И тебе сам ја прије братила, »А ти не знаш што је побратимство; »Ни ја не знам, што је повестримство ! 5 - »Не дам теби коња од 1 мејдана, - »Водићу га Окадру к каменоме, – »Ранићу га у подруму своме, “а »Док ми Бог да доброга јунака, ______- »Па ћу њему коња поклонити |« = - __ Када виђе турско момче младо, —_Ђе му неће коња повратити, Зави очи, па у воду скочи. _ - 5 А кад виђе Окадарка дјевојка, Шта учини турско момче младо,

> 2