Народно благо. Књ. 2

Она купи своје б'јело платно, | Па га бади на коња доброга; Купи своје огре од дуката | Па их меће себи око врата. Опет гледа по зеленој трави, Док не нађе ал-фес капу малу, Па је меће на лијепу главу, ·

_ Па отиђе Скадру каменоме,

"И одведе коња од мејдана.

32. = А

ЉУБА КРАЉА БОСАНСКОГА (»Бос. Вила« 1886. стр. 125.) Коња пење Мраор бег дјевојка, Коња пење по зеленој трави, _ Златном жицом за сребрно коље. Гдје јој златне жице не достаје, ТУ јој руса коса достајаше. Гледао је Али паша с града Црним оком кроз бистре биљуре. Колико је добро сагледао По образу бене набројио. | __Три су бена међу обрвама, " А четири међу солуфима,. Дробан јој је бисер до појаса. Говори јој Али паша с града: »Чијег ли си рода и племена #« -— »ја сам млада давно испрошена, „ја сам сека Змаја огњенога, , »Вјерна, љуба краља. боса скога«

Васо М. Ћуковић, 0980.

8

"115.

ће 5