Народно благо. Књ. 2

У 67 ен ДЈЕВОЈКА СПАСАВА МОМКА (»Бос. Вила« 1886. стр 140.)

Ето доље крај тија Дунава

Зелен чемен и зелена трава.

Ту делије 'ладно пију вино;

Служила им лијепа дјевојка Е

Десном руком и злаћаном чашом. =

Како коме чашу додаваше,

Сваки њојзи руком под гр-оце.

Ал' говори лијепа дјевојка :

»0] Бога вам незнане делије, а

Ако могу сваком бити слуга, -

»А не могу сваком бити љуба,

„Само оном доброме јунаку

»Који може Дунав препливати«.

Сваки сједи, ништа, не бесједи,

Ал не сједи челебија Јово:

Од земље је на ноге скочио,

Заскочио у тио Дунаво.

Кад је био на сред воде ладне

(н повика из грла бијела:

„Јао мени до Бога милога, _»Гдје погибох с лијепе дјевојке !«

Кад то чула лијепа дјевојка,

Ота, скочи у тијо Дунаво,

Па извади челебију Јову.

Обљуби је челебија Јово

И одведегсвом бијелу двору.

__ Ђорђе Петровић, а