Народно благо. Књ. 2

Дадоше им изобиља 'ране, _ Не би турске саломили гране.

Препаде бе Ристићу Отеване,_ Он поведе дјецу и љубовуу И понесе готовину благо. 5

· Па из Јајца ноћу побјеготе. __ _-_

54 Кључу се ватан ЈИ И топове своје намјестише. |

Још се узда Ристићу Отеване,

Још се узда, да се не заузда —_ Мало вр јеме за дуго не било, Док у јутро јутро. освануло ;

Кад погледа Ристићу Стеване, Када Кључа опколили Турци, _ Опколили са четири стране,

Да саломе све банове гране. Дочека их Ристићу Отеване.

Ту се бише три бијела дана:

Кад четврто јутро. освануло

Док ето ти књите шаровите

Од најпрвог царевог везира,

По имену бега Вели-бега,

И та књига 'вако изговара :

»0, чули ме, Ристићу (Отеване, = »Ти босански; од старина бане,

» Што се бијеш. кад ти фајде нема,

“ »Лер се теби проваљија. спрема.

» Већ послушај мене господара. »И везира Фати. Мехмед пара = „Што 10) војску водим и управљам.

од