Народно благо. Књ. 2

од _ – _ =

_љИ ево ти тврду вјеру дајем, »Ријеч дајем, којом се познајем, >Од Стамбула, до Босне поносне. »Нека знадеш преварит' те нећу "»Ако ћеш ме данас ПОЛИ »Ти поведи собом породицу,

_ >»Води собом ког" је теби ; драго. >Ти на Кључу отвори капију »И проведи робље на капију, -

__»И понеби готовину благо,

_ »И остало, што је теби драго, »А не бој се никога до Бога«. Кад Стевану така књига, дође, | Опреми се, путовати пође,

Па изведе своју породицу

"(Сипротињу српског цар Лазара. Кој погибе на бојну Косову

_ По издаји Бранковића. Вука, Највећега српскога ајдука Божија га погубила рука. |)

Кад је бане Кључа отворио, Отворена врата оставио, == Он побјеже, жалосна му мајка ! И мишљаша да ће побјегнути, Али ето јада изненада ! Турска вјера о невјери ради,

Увати га одређена стража,

Са његовом ц јелом породицом. Свезаше му руке наопако. Пишти Отеван као змија љута