Народно благо. Књ. 2

- Што погази вјеру на невјери, Те погуби босанскога бана. _ Није мула, књигу доучио о ЈУ "Стамболу, у бијелу граду, _ Па кобила њега приучила -– О гледају сва господа, српска, Што су њима руке савезане. _ Кад виђеше, тадај говорише : »Нема љета. "без Ђурђева данка, »Нема, Ората, док не роди мајка,

_ „Нема данка, без сунчева зрака,

_ »Нити вјере без српског јунака 1«

_ »Који срце у врудима, храни, __>Који Бога истинога хвали, НЕ »>»Никад вјере_ погазвити неће. _ »Али ево муке и невоље »Љута јада Босни и изненада, »Дође вакат и дође вријеме, »Да нам Турчин и "у Бесни суди >»Који вјере ни закона, нема, »Него. себе у џехенем. спрема. | _»Горе гази вјеру, нег-невјеру : »Он ов коме исповиђет' нема, = »Да ове спали цркве и џамије«. _То рекоше босанске војводе, То рекоше, па“ их исјекоше, = — Све на вјери и божијој правди. 5 Тадај везир војску подигнуо, — = == Ца покупи славну Орбадију Часом сабра педесет хиљада