Народно благо. Књ. 2

(Сва момака, жалосна им Па 1 " Славног рода, српскога порода. Па их собом Турци одведоше Када Босну под руку узеше Потурице посташе од Срба- да Пон најгори крвници.

Из |

742.

Њ. тко

__БРАЂА УДАЈУ СЕСТРУ

Кошутице росна, росна !

— Ђе си била, те си росна 2

Шратила сам браћу своју,

Преко тврда златна. кланца. Ја се свратих покрај кланца,

__Па одломих златну грану, —

Однесох је у златаре,

Па саковах златне кључе,

Да отворим граду врата.

__ Ја отворих градска врата,

"Кад у граду девет брата, Међу њима Анђа сеја:“ Браћа сједе, па бесједе: »Коме ћемо Анђу дали 2 »Анђу ћемо сунцу дати, »Бевер ће јој мјесец бити, »Крсташица свекрвица, »А Даница заовица—

»Ситне звјезде многи свати,

»А. Влатнићи чаушићи«.