Народно благо. Књ. 2
А
Нек: се знаде чија је ђевојка,
Кад звиђеше млоге муштерије „ Сви скочише од земље на ноге, Сваки оде завичају своме. | "Оста Реља с краљем на чардаку.. Тадај Реља свадбу уговара, | Док покупи кићене сватове,
Те да опет до Будима дође,
Па да води од краља ђевојку.
Оде Реља двору бијеломе. : Једва мајка сина дочекала,
Па га пита: »јеси л здраво, сине %« »Здраво сам ти, моја мила мајкос. Па јој каже све како је било. Пође Реља купити сватове:
Од Прилипа Краљевића Марка, Обилића од дола Крушевца.
Од Косова Косанчић Ивана
И војводу Топлицу Милана, Од Оријема змајовита Вука. Мало вр'јеме дуго не стајало, Скупише се кићени сватови, У свакога пет стотина свата, А у Марка нема ни једнога, Ошљем побра бега Зајим-бега,“. ЈЉБевше Туре од сваке ђевојке. Све сватове Реља дочекује, _ Уређује коње-и сватове.
Коње воде у топле подруме,
А јунаке на танке чардаке,