Народно благо. Књ. 2
Таман Реља. свате саставио, АјР ето ти књиге и Јавије,
Од Будима, од силнога, краља:
»Препрошена. краљева ђевојка, »Препросио Влатарићу Павле, »Од Софије, велике чаршије. »Млого Грче потрошило блага,
»Дванес' мавзги жутијех дуката,
»Не мори се, не води сватове, » Јер ће Грче одвести Ђевојку«. Гледа Реља, па додаје Марку. За то Марко ни абера нема, Веће брже свате подигоше. Куд гођ ишли кићени сватови, Под Будимом у поље падоше. А Грци су у град улазили.
А кад виђе Златарићу Павле, Да су дошли у поље јунаци, И у пољу попели шаторе Виђе Павле да ће погинути ;
Ш а пригрну ћурка великога,
· преда се млада барјактара.“ арта су стрмо окренули, Пошеташе у поље зелено,
До чадора Краљевића Марка.
Пред Марком се поклонио Павле,
И са главе калпак подитнуо,
Па он моли Краљевића, Марка,
Да му Марко поклони ђевојку, И да њему у сватове пође,