Народно благо. Књ. 2
177
Ил се н'јеси с синоћ прекрстила « .“ Одговара госпоја баница :.
»Ја се н јесам пјана придесила,
»А синоћ се јесам прекрстила ; »Него сам ти чудан сан уснила : »Увати се магла око Бишћа,
» СО обе стране око Уне ладне:
» Сјајни мјесец на земљицу пао, |
»А Даница на небу остала,
»Јасне зв језде крају прибјегнуле«. Ал говори господине бане:
»Ја зла санка, госпо моја драга, »Сан казује: да нас више нема! »Што је пала магла, око Бишћа,
» О обе стране око Уне ладне,
»То ће турска опколити војска; »Што је мјесец на земљицу пао, »То ће моја руса глава пасти:
» Што ј] остала на небу Даница,
»То "ш остати удова баница :
»Што су зв јевде крају“ прибјегнуле, »То су наше нејаке сироте,
»Крају бјеже од душманске сиде«. . Истом они у ријечи били,
Сунце грану, а војска освану
Око Бишћа града бијелога; па Силни Турци, да их Бог убије!
Па га бију три неђеље дана;
Нит одбише дрва ни камена,
Нит' знадоше откуд су му врата.