Народно благо. Књ. 2
Па
__Ал' се нађе издаја проклета. _
- Рано рани танано Латинче И утече у пашину војску, Придвори ое паши господару. Пита њега паша, господаре : ка
= »Што си дош“ 0, дину душманине #
»Јеси л' дош" о мене уходити :« „Ал говори танано Латинче:
»Н' јесам дош о тебе _уходити,
" »Ни од тебе милости просити, »Већ ми те је жао, господару ! »Бојак бијеш три неђеље дана, »Нит одбијаш дрва ни камена,
»Остаде ти под срамотом војска. —
__»Ако желиш Бихаћ придобити. »Ја ћу тебе, пашо, научити! "»Само ћеш ми тврду вјеру дати,
“»Да ћеш мени агалуке дати.
Скочи паша од земље на ноге, И попр јечи преко прса руке: »Дајем теби турску вјеру тврду, »И заклетву свеца Мухамеда, »Што ти речем, порећи ти нећу, »Даћу теби агалук у Бишћу !« Тад полеће танано Латинче И украде праха домаћега — 6 У цјелини двадевт и пет ока. Наби паша два топа једнака, Па када им живу ватру даде, __На Бишћу се отворише врата,