Народно благо. Књ. 2

слана

»Мука поћи, а мука не доћи; »Хоћу поћи, да ни доћи нећу. »У дјевојке лијеп адет кажу: »Да дјевери облаче јој дибу«. | И он оде побри у сватове. Кад су дошли дјевојчину двору, Дјеверови иду у одају

Прстенова лијепу дјевојку.

А да видиш челебије Нике! Дибу свлачи с лијепе дјевојке, Дибу свлачи, зубим“ пошкрипљује ;| Прстен меће, за прсте је стиска, | Дувак меће, на уши јој шашће :

»Камо вјера, она -те убила!

»Ти си вјеру мени поставила,

»Да ти мене преварити нећеш«.

__А вели му- лијепа дјевојка:

Ево вјере, челебија. Нико,

»Дођи ноћас под демир-пенџера !« |

Једва чека челебија Нико.

Кад ће њему мркла ноћца доћи,

И он оде драгој под пенџере,

У пенџере бурмом ударио,

Кад му чула у душеку драга,

Она скочи наноге лагане.

Три пенџера руком иставила,

Док је драгом на руке панула,

Отолен се свати повратили,

Без дјевојке, као и с дјевојком, Вид Вулетић- Вукасовић, Павевено