Народно благо. Књ. 2
~ 184
61. ВЕДРО БЈЕШЕ, ПА СЕ НАОБЛАЧИ - (»Бос. Вила« 1886. стр. 203) _ Ведро бјеше, па се наоблачи, __Из облака киша ромињаше, И уз кишу муње и громови. Гором. јаше Горанчићу Јово, Гором јаше, гори говораше :»Ој ти горо, Бог те не убио! »Што у теби капи воде нема 2 »Дошло ми је заклати дорина, »Његове св крви напојити«. „Док завика, из облака вила : »Не кољ' коња. не чини зијана, »Не пиј крви, пе гријеши душе ! »Обаври се с десна на лијево, | »Ето тамо зелене јелике, »Под јеликом студене водице. »На водици румене ружице »ЛРјене шћери Богдановић Мирка,
»У руци јој купа позлаћена«.
У _ Ђорђе Петровић, Сарајево.
= па "62. Па ПОФАЛИ СЕ ЖУТИ ЛИМУН (»Бов. Вила« 1887. стр. 14.) Пофали се жути лимун на мору:
- »Данас нема ништа љевше од мене !« То зачула руменика јабука:
>Мала т фала жут лимуне на мору, Ф |