Народно благо. Књ. 2

» Јако ходи. да ме не пробуди,

»Кад ме буди, по лицу ме а

»»У стан срце, грануло је сунце, · | -»»Устан душо, устале су о јк. _ »Кад устанем из мека душека | ' »Ал' бијели пометени двори,

»И студена вода донешена, _ - | »И шећерли кава испечена | »И бијела погача скувана«. Нико томе мани не бијаше,

Веће куја удовица Јања. = Излазила, на оборна врата,

На вратима Јову пресретала, Па говори удовина Јања :-

»Хајде, Јово, да пијемо вина !« Изводи га на горње чарлаже, | Па му даје руменога вина,

И у вино сипа бенђилуке,

Па говори удовица, Јања : 1 »Ито ће теби нероткиња. Мара 2 »Када, нема, од “срца евлада !

»Пусти Мару, узми мене младу, »Родићу ти златнорука бина, »длатних руку и златна перчина !« "Отлен оде беже Јован-беже; Оде беже свом бијелу двору, Па дозива. брала Симеона: „Брже мени, брате Симеоне » Узми Мару ва бијелу руку, »Па је води у башчу велену,