Народно благо. Књ. 2

= И а 200

Роди Мару за бијелу руку, Изведе је на горње чардаке, | И намјести племениту Мару. У то доба беже Јован-беже. Слуге трче на муштулук Јови. Који први на муштулук дође, Јово даје небројено благо; = Који други на муштулук дође, Јово даде чоху недерану. Е Па излази на горње чардаке, Џа дозива племениту Мару : »Јеси л ми се уморила Маро, »Уморила док вина, родила, #« Мара шути, ништа не говори. Опет вели челебија Јово: »Јеси л ми се“ уморила, душо, · »Уморила, док сина родила 2 »Да ти режем дибу и кадифу, »Да ти китим бисер и дукате«. Проговара племенита Мара : »Хајд одатле. један хајинине, »Н'јеси мио, ко што но ви био, »Баш да би ме у злато залио !« Ђ. Бјелановић, Сарајево.

12: = РАСТИ БОРЕ, Што СЕ БРЖЕ МОРЕ (»Бос. Вила« 1887. стр. 189.) Расти боре, што се брже море, Да се пењем уз борове гране, ТЕ | 8 | 14