Народно благо. Књ. 2

»РАЛ — - излази. остарјела | мајко |

»»Не могу ти гости ВЕЧНО ИН »>УОд гадости — _ Од твоје старости. «« То је Раде послушао Росу.

А кад зачу остарјела мајка,

Узе мајка штаку и повлаку, Па одлази у гору зелену, _

Па се вија за три љетна дана. Од глади је трулу кладу јела, |

А од жеђи с листа рову пила, Повбтеља, јој та зелена трава-

А. узглавље ледено камење.

Отуд иде црни калуђере, - = Питао је црни калуђере:

» Бога, теби, остарјела. мајко!

„Шта си тако“ стара сагр јешила, „Кад се вијеш за три љетна, дана, -»Да од глади трулу кладу једеш,

»А од-жеђи с листа воду пијеш, »Постеља ти та зелена трава,

»А. узглавље ледено камење #«

Ал говори остарјела мајка

»Кад ме питаш црни калу ере,

»Кад ме питаш право да ти кажем : »Родила сам до девет синова, = »И десетог од Кратова Раду. »Ових сам девет младих поженила,

»И снашице у двор доводила,

„Када жених од Кратова Раду