Народно благо. Књ. 2

"»„Истросих му златокосу Росу_ »Испросих му и у двор доведох.“ _ »Кад су дошли Роси похођани, »Похођани и отац и мајка,

»АЈР говори влатокоса Роса : = »»Право иди од Кратова Раде,

»» Па понуди госте вечерати: _ »>Вечерај ми и старац и баба! »>И вечерај тасте господине ! »»АТ излави остарјела мајко! _ »>Не могу ти гости вечерати »»Од гадости, од твоје старости ј« УА ја узех штаку и повлаку.

»Па отидох у гору велену;

»Па се вијем за, три љетна дана, »Да од глади труду кору једем, _»А од жеђи с листа воду пијем; >Постеља ми та зелена трава, »А. узглавље ледено камење«.

Ал бесједи црни калуђере:

»Бога теби остарјела мајко !

»Та ја н јесам црни калуђере, »Већ ја: јесам отац Николаја. »Иди стара свом' бијелу двору, »Код твог двора десет каменова, »Код камења десет каменица,

»А уз њих су десет каменчади »Што су оно десет каменова, "»То су твојих свих десет синова; > Што ву оно десет каменица,