Народно благо. Књ. 2

»Од како ми сина заробише, »Ево има девет годиница, "»Ја не могу чути, ни дознати

"»Или су ми сина погубили, "»Или расте у земљи Азији.

_ »ја мој брате, царе Сулејмане. »Ти царујеш у великом дарству, | »А. ја, јадна, сиротујем љуто »Кров пунијех девет годиница. »Не шће своју потрудити војску, »Да потражиш мог јединог сина,

- »Сина мога, а сестрића твога. »Ја, мој брате, султан Сулејмане, »Да је теби до невоље било, »Тебе 6' твоја потражила сеја, »И сестрић би потражио даја. »Није шала, царевину владаш, »Од Бога је велика грехота »Што сестрића не потражти свога, »Или жива, или погубљена, »Или кости од сестрића мила. »Јер су, царе, од срдашца мога, »Па не могу сабур учинити, »Већ ми срце оде у комаде, »Вруће сузе покварише лице. »Јотш ћу остат без очињег вида«. Кад то чуо паре Су. тејмане Он овако сејп одговара : |

_ »Сестро маја, ханум Хабегвадо,

» Кроз пунијех девет годиница,