Народно благо. Књ. 2

»Ја сам три пут с војском ратовао, »Да избавим свог мила, сестрића, | »Ал не могох њега избавити ; »Већ саломих силовиту. војску. »Моја. сестро, ханум“ Хабетзадо, _ „Изгину ми на хиљаде војска,

»На отоку, на великом Лиму.

»Ту излази црноглава, војска, »Црне главе, а црна облика,

"»А репати, као горски вуци,.

»„Изгину ми триста хиљад' војске,

»На Костуру, несретној планини:

»Ту ивлази змајовита војска;

»Ове им главе као у аждахе,

»А трупови ко лавови љути.

»ју изгину триста хиљад војске, »Што је мало остануло било, »Планина их у вјетар замела, »Диже војску небу под облаке

»А раставља коње и јунаке: »Диже седла са добријех коња, УА. јунацим диван-кабанице;

Те не сиђе на Росуљу војска,

»Фамо чујем, да казују људи, »Араши су вофе начинили. „Што је земље на четири стране, »Од свуда су робље накупили, „Па се робље по софама, шеће. »Наоколо шанци и чардаци,

»А све пуно Арапије љуте.

15"